Momo Kapor: U ZNAKU „?“
U vreme kada se događa ova priča, dečaci od osamnaest godina su se još zaljubljivali. I to smrtno! U to vreme, naime, još se nije masovno žvakala guma, pa smo žvakali, uglavnom, nežne reči i prožvakivali ljubavnu poeziju. Danas je sve mnogo jednostavnije: kad čovek žvače gumu, dobija prilično ravnodušan i superioran pogled na svet. Uz to, ko se voli, taj i spava sa onim koga voli. Ali u vreme kada se događa ova priča, o spavanju nije bilo ni govora. Ako ste bili zaljubljeni u nekoga, stajali ste satima na uglu da vidite kako vaša ljubav promiče s knjigama pod miškom. I to je bilo sve. Neću da kažem da je to bilo bolje vreme. Niti da je ovo gore. Neću ništa da kažem. Hoću samo da ispričam kako sam imao osamnaest godina i bio smrtno zaljubljen u neku devojku, pomalo Antigonu, pomalo mangupa. Hoću samo da kažem da su mi se noge odsekle, kada ona poruči po zajedničkom prijatelju da pristaje da zajedno čekamo Novu godinu. Bio sam toliko uzbuđen da sam se morao držati za stomak, kao da me je neko udario u pleksus. Kolena su mi klecala od slatkih očekivanja dok sam pozajmljivao teget sako i bordo kravatu. Ispeglao sam sive pantalone i trudio se da sedim tako da se bridovi ne pokvare. Na tim oštrim linijama mojih pantalona, muve u letu mogle su mirno da izvrše samoubistvo!Nova godina se, inače, dočekivala u beogradskoj kafani kod znaka „?". Doček je počinjao u devet sati. Za svaki slučaj, stigoh u šest i počeh da se vrtim tamo-amo kao kuče bez repa. Nisam od prevelike sreće znao kud da se skrasim. Mesto me nije držalo. Pokraj peći u znaku „?" sedeo je neki pijanac, pravi zavežljaj promašaja u životu. Nije nikoga čekao i zato je bio spokojan. Videći me kako se svakih pet minuta raspitujem koliko je sati, a bilo je tek pola osam, on mi predloži da popijemo nešto. Pio je, inače, rum i ja mu se pridružih. Nikada do tada nisam popio ništa žešće od likera iz čokoladne bombone, ali to ne bih priznao ni najsvirepijoj policiji na svetu. I zaista, čim popih prvu čašu, neka divna toplina razli mi se po čitavom telu, a ono uzbuđenje koje me treslo kao košava ševar u ritu, smanji se istog časa za polovinu. Vidiš, reče pijanac, odmah ti je bolje! Tako popismo još po jedan rum, koji me ispuni muževnom sigurnošću. Sa trećom čašom postadoh nadmoćan. Peta mi pokloni osećanje da sam kapetan pijanog broda koji se odupira oluji. Sedmu popih u pet do devet. Moja devojka-san ulazila je poput snežne kraljice zasute injem kroz vrata znaka „?". Bila je neverovatno lepa kada se gleda odozdo! Baš su me, naime, iznosili napolje, jer mi je bilo muka.
