Momo Kapor: Sudbine
Svako prepodne, dve sredovečne domaćice odlaze jedna drugoj u goste dok su im muževi na poslu, a deca u školi. Kroz prozor kuhinje u kojoj sede dok se kuva ručak, one vide sumorni lavirint stambenih paviljona i prostore smrznute zemlje po kojoj se vuku trule skele i prazne pivske boce.
Pošto se izjadaju na godine, skupoću, umor i ljudsku nezahvalnost, i pošto popiju kafu, okreću šoljice da se niz njih ocedi sudbina. Puše i čekaju čudo.
Frizure su im u neredu, lica bez šminke; na rukama nabubrele vene. Odevene su u izlizane kućne haljine kojima nedostaje pojedina dugmad, a koje su, nekada bile veoma lepe. U džepovima im ključevi od stana, novčanik, aspirin i maramice za suze, ako slučajno poteku.
Sede i čekaju da im budućnost postane zrela za gledanje.
Onda jedna od njih uzima šoljicu u ruku, okreće i zagleda iz svih položaja.
- E, ovako dobru šolju, zaista, još nisam videla u životu!
- Reci, šta vidiš?
Ona vidi goluba koji donosi pismo, i pticu koja znači glas; vidi granato drvo, to je uspeh - i otvorene puteve na sve strane! Tu je i kao neki crnomanjasti muškarac, zavist zbog iznenadne sreće, novac, mnogo novca i vernost do groba u obliku psa koji leži.
- Pritisni prst na dno! - naređuje domaćica i njena prijateljica sklopljenih očiju pritiska kažiprst u meki tamni talog. - E, ovo je stvarno, ali stvarno... - uzvikuje žena sa šoljom. - Sve će ti se ispunjiti! Evo, pogledaj: puni krug!
Zatim druga uzima šoljicu u ruke i vidi u njoj sve teškoće rešene: susetkina kćerka će najzad diplomirati i udati se, deliće se povišica, a na zmiju kao da je neko stao nogom; u ovoj šolji nema ni suza, ni tuge, ni bolesti - baš je njena prijateljica rođena pod srećnom zvezdom!
Sede i gledaju se ozareno, ispunjene slatkim očekivanjima. Odjedanput, sve je zaboravljeno i nevažno: i godine, i zapušteni ten, i neverstva, i kuhinje vlažnih zidova od pare, i ovo glupo novo naselje sa istim sobama, istim lusterima, istim nameštajem i istim stanovnicima.
Pale još jednu cigaretu, smeše se sudbini u lice i rastaju se do sutra, svaka noseći u sebi po jednu divnu, slatku tajnu.
