Драган Јовановић Данилов: Благо, руком

Драган Јовановић Данилов (Пожега, 1960) је српски песник, есејиста, прозни писац и ликовни критичар. Директор је Народне библиотеке и Градске галерије у Пожеги.

Благо, руком

У раздање пријатно је ослушкивате те звуке:

она се буди, љуби ме нежно

умишљајући да спавам, а онда мјахко,

да ме не дотакне, измигољи из постеље

као риба, меко обува папуче, отвара врата

и улази у купатило, чујем волшебни

жубор док обилато мокри у шољу, затим

шум водокотлића, прскање воде док се пљуска

по лицу, слалом четкице по клавијатиурама

зуба, ослушкујем као кроз сан пуцкетање

сребрних кристалића док чешља косу

(чешљање косе важно је рећи због музике),

то свилено свлачење пижаме, шуштање

најлонских чарапа, звекет жабица на бутинама,

озонски дах комбинезона, благи дашак

дезодоранса под пазусима, пућкање

док карминише уста, звецкање гривни и

пре него оде на посао помилује ме онако,

благо, руком и утисне пољубац, мек и тајанствен

као сумерски печат, бешумно отвара врата

и одлази, ох, ти мукли одјеци штикли

у ходнику дугом ко година, то куцкање

иза кога остане тек громогласни океан тишине

не, не сањам ја. Само хоћу да кажем:

ето, то би безмало била она,

а да није прозборила ни речи.