Политички преглед



Срби саветуЈу Медведева И Обаму

Посета америчког председника Москви заузима насловне стране светске штампе, и српска ту није изузетак. Треба признати да су се наше београдске колеге, акредитоване у Москви, баш потрудиле. Српски медији по брзини информисања јавности о овим дешавањима не заостају за руским информативним агенцијама. Али тамошњи политичари, политиколози и аналитичари не журе са проценом ситуације. Зато ову празнину са великим задовољством попуњавају комјутеризовани грађани на сајтовима различитих информативних издања. И, поштено говорећи, често је њихово мишљење далеко занимљивије и садржајније од свега што би могли рећи они што за сада ћуте.Нажалост, како то често бива у Србији, у коментарима има доста повређености и страховања. Неко ко се подписао као „dr no" на сајту Б-92 излаже квинтесенцију овог првог осећања: „Ми смо 1999. били бомбардовани зато што између осталог нисмо хтели да дозволимо неограничен пролаз НАТО снага преко своје територије. Сада, 10 година касније, гледамо како моћна Русија дозвољава Американцима да возе шта хоће преко њихове територије. Србија се сагињати неће!"
А ево га пример класичних српских страховања: „А ни реч о Косову и Метохији? Значи ли то да су нас Руси пустили низ воду...?" - пише Мартин из Пирота.

Уосталом, нећемо о тужним темама. Јако смешну, али истовремено и речиту дискусију нашли смо на сајту „Блица". Коментаришући сусрет два председника, неко под ником Боки пише: „Ма кажите шта хоћете, Обама је цар. И драго ми је што све покушава дипломатским путем". Осамнаест минута касније стиже одговор, подписан са Боки 2: „Ма кажите шта хоћете, Медведев је цар. И драго ми је што све покушава дипломатским путем". Резимира Хераклит: „Цареви? Бојим се да је Путин једини цар, Медведев пијун, а Обама ће испасти наивко!"

Нешто садржајнија дискусија вођена је на сајту „Политике", где је већа пажња била поклоњена сусрету Обаме са руском опозицијом.
Читалац, који се не без разлога подписао као Незгодан примећуј: „Веома занимљиво, а када Медведев узврати посету, има ли он с каквом опозицијом разговарати? Једино да поведе Каспарова, па с њим да размени коју". Борис К. наставља тему: „Занимљива је та игра са опозицијама. Како кад УСА председник иде у посету некој западној земљи нема таквих сусрета са опозицијом? Само са земљама којима хоће да мењају власт и понашање. Ех, ништа ново..."

И још једно упозорење, овај пут подпшисано са BMX: „Председник Обама не дрзи своју реч и то Руси знају. Прокламовао је затварање Гвантанама и није га затворио! Спречио је председничким декретом објављивање нових фотоматеријала мучења затвореника у америчким затворима у Баграму, Абу Граибу и одлучио да не гони агенте ЦИА-е који су мучили. Обећао је повлачење из Ирака али није то и спровео у дело (нити ће), јер таквог бесплатног танковања нафте тренутно нема нигде на овој планети ....итд!"
Ипак, да не завршавамо овај преглед мишљења на тако високој ноти неповерења. И зато, уместо резимеа, коментар Мићка на сајту „Политике":
„Видим да до сада никоме није битно што је направљен неки договор о смањењу нуклеарног наоружања... важно да сте одмах ускочили у теорије завера... ццц још ћемо да се бринемо да перфидни Американци у сред Кремља не насанкају наивне Русе. Важно да смо ми ту у коментарима Политике да им скренемо пажњу да се добро причувају. Много смо јаки, бре!»

 

 ruvr.ru