Своје правне аргументе у вези са легалности једностраног проглашења независности Косова, четвртог дана, изложиће представници Боливије, Бразила, Бугарске и Бурундија.

У јучерашњој расправи у Хагу представници Белорусије и Азербејџана констатовали су да је декларација о једностраној независности Косова противна међународном праву.

 У уторак је почело трагање за одговором на питање Генералне скупштине УН — „Да ли је једногласно проглашење независности од стране привремених институција на Косову у складу с међународним правом?". А у суштини почиње ход по мукама: 15 судија Међународног суда правде треба да разјасне свету, да ли је сецесија оправдана као таква. Пандорина кутија је одшкринута… Јер одлуку суда не прате само Срби и Албанци, повећану пажњу она изазива још код стотинак мањих и већих народа који такође теже свом „вековном циљу“ – независности.

Посета америчког председника Москви заузима насловне стране светске штампе, и српска ту није изузетак. Треба признати да су се наше београдске колеге, акредитоване у Москви, баш потрудиле. Српски медији по брзини информисања јавности о овим дешавањима не заостају за руским информативним агенцијама. Али тамошњи политичари, политиколози и аналитичари не журе са проценом ситуације. Зато ову празнину са великим задовољством попуњавају комјутеризовани грађани на сајтовима различитих информативних издања.

Изјава црногорског премијера Мила Ђукановића о могућем ревидирању одлуке о признању независности Косова, ако Међународни суд у Хагу прогласи ову независност незаконитом, изазвала је живо интересовање јавности и најразличитија тумачења. Не чуди, јер је то питање одавно већ напустило границе балканског региона.

Нажалост, дешавања последњих дана сведоче о хамлетовском избору пред којим се налазе косовски Срби. Уз то, питање бити или не бити не стоји у филозофско-етичком, већ најдиректнијем, екзистенцијалном смислу.

Срђан Срећковић, министар за дијаспору Србије, најавио је за јесен доношење закона којим ће од кривичног гоњења бити амнестирани сви војни обвезници који имају 30 и више година, а нису на законом предвиђен начин одлагали војну обавезу.  "Велики број наших људи из дијаспоре није одлагао војну обавезу на законом прописан начин. Зато смо са Министарством одбране и Министарством правде постигли сагласност да у исто време са Предлогом закона о војној, радној и материјалној обавези на јесен пред Скуштину иде и Предлог закона о амнестији."

Визна либерализација представља веома конкретан доказ европске жеље да Србија постане пуноправни члан ЕУ, оценио европски комесар за проширење Оли Рен. Одлука да Косово не буде укључено у програм визне либерализације, техничке природе, тврди oн.
Коментаришући евентуалну паузу у проширењу ЕУ и улогу економске кризе у томе, Рен је истакао да је природно да у Европи постоје гласови који траже консолидацију после тако великог проширења какво је било пре више од пет година.

Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Жељко Комшић и чланови Преседништва Харис Силајџић и Небојша Радмановић, примили су у Сарајеву делегацију америчког Конгреса, саопштено је из Председништва. 
Комшић је том приликом изјавио да БиХ има два кључна циља - улазак у НАТО и ЕУ. 

Према Комшићевим речима, на том путу има проблема али циљеви никад нису доведени у питање. 

Комшић је рекао да је улазак у НАТО за БиХ "сигурносна чињеница", али и "политички моменат" који може веома допринети "нашем чланству у ЕУ". 

Хавијер Солана, високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност допутовао је у Београд, где ће имати низ сусрета са највишим званичницима Србије.

У складу са одлуком Уставног суда Словеније из 2003. године, ресорно министарство је израдило закон којом се уклањају све неусклађености и успостављају критеријуми за дефинисање правног појма боравка у Словенији.

Тим законом је регулисано не само питање издавања дозвола за стални боравак, већ и ретроактивно признавање сталног боравка, почевши од 26. фебруара 1992. године.