Proleće!
Čekali smo ga toliko dugo, a gle, opet je stiglo preko noći i sve nas iznenadilo.
Proleće u Moskvu uvek dolazi nenajavljeno. Jednostavno, jednog dana izađemo sa posla i shvatimo da nam jesenji kaput više ne treba (a koliko juče nosili smo i kapu i rukavice), onda dignemo glavu, kad tamo - sunce! Istina, njegovi zraci još uvek nisu topli, ali deluje nekako prolećno, ono zimsko ovako ne ume.
Proleće, kao i obično, sa zakašnjenjem osvaja grad i donosi sa sobom čitav niz lepih iznenađenja u obliku nečijih dugih nogu ispod prekratke suknje, nečijeg pramena što leprša po blagom povetarcu. Ovo proleće, koje napokon stiže u Moskvu i već najavljuje dugo čekano leto, natera vas da se okrećete po ulicama i sa nevericom gledate oko sebe: otkud odjednom tolika lepota i elegancija?
Za muškarce je proleće doba „kada se cure svlače". Moskovske devojke su rođene manekenke, koje koračaju po svom gradu kao po kakvoj modnoj pisti. Ni sam gospod bog ne zna odakle su stigle i šta ostavljaju iza sebe, dosadne provincijske gradove, ružne iznajmljene stanove, sive poslovne zgrade. U ovim blagoslovenim trenucima su prave princeze koje mogu bar na kratko zaboraviti da se Pepeljuga na kraju uvek mora vratiti svojoj bedi.
Ulice su odjednom pune sveta. Kao insekti posle dugog zimskog sna, ljudi izlaze napolje, pomalo mamurni. Po gradskim parkovima, po promenadama, šetaju se i smeše bez ikakvog vidljivog razloga. Sa zaprepašćenjem otkrivamo koliko i kakvog sve sveta ima u našem gradu, ali nam po prvi put ne smeta što je Moskva prenaseljena.
Onda, stidljivo i nespretno, ispupi lišće, pa se celi grad u trenutku preobrazi. Po trotoarima, kao pečurke nakon obiljate kiše, niknu suncobrani letnjih bašti. Pa nečija nevidljiva ruka odjednom pusti sve fotane.
Pa onda počnete svuda da primećujete ulične čistače kako farbaju ograde, klupe i kućice po dečijim igralištima uljanom bojom, čiji zadah nataplja vazduh. „Miriše na proleće" kažu Moskovljani.
Pa majski praznici, pa prvi izlet u vikendicu odnosno na daču, kad strpamo u naš stari auto milion stvari, pa još i baku. Oni koji nemaju vikendicu idu u prirodu, gde god da stignu da je nađu na gradskom području, pa prave šašljik, piju pivo i do u besvest urlaju pesme svoje davno prošle mladosti.
Proleće je doba kada se ašikuje i šašljikuje.
Proleće je u Moskvi vreme blagog ludila. Arbatom prolaze grupe ljudi koji, maskirani, izigravaju bog zna šta ili puštaju na sve strane balone od sapunske pene. U nekom ljubavnom nagonu, asfalt se odjednom išara porukama upućenim nekim nepoznatim Mašama i Dašama.
Svake godine proleće me nanovo zaprepasti zbog svog magičnog dejstva. Zašto nam to baš na proleće dođe da ludujemo, da se zaljubljujemo i pevušimo u hodu? Možda je razlog taj što nam proleće svake godine da do znanja jednu tako jednostavnu a tako važnu stvar: kako je lepo biti živ.
