Verujem da nema tog stranca koji dolazi u Rusiju, a pri tome bar na kratko ne pomisli na Ruskinje i ljubavne avanture koje tu mogu nastati. Šta je to toliko uzbudljivo u našim ženama, zaista ne znam da kažem, ali je nesumnjivo da to nešto postoji. Evo, pre neki dan sam pročitala izjavu jednog britanskog režisera koji kaže: „Moja nova cura je strašno egzotična – ona je Ruskinja!“. Za muškarce sa područja bivše Jugoslavije Ruskinje, doduše, nisu egzotične, ali jesu – privlačne.

Kažu da mi u Moskvi nismo normalni. E, pa - nismo. Ludilo je ovde sastavni deo života.Obično ludilo je izum velikih gradova. U velikom gradu čovek se igra ludila da mu se ne bi zaista desilo. A nije teško skrenuti. Jer, šta imate kad živite u velikom gradu? Posao koji vam oduzima veći deo vremena, obaveze koje lako ispune njegov ostatak, ulice pune sumornih lica, autobuse u kojima se vozite okruženi ljudima koje ne poznajete.

  Čekali smo ga toliko dugo, a gle, opet je stiglo preko noći i sve nas iznenadilo.
  Proleće u Moskvu uvek dolazi nenajavljeno. Jednostavno, jednog dana izađemo sa posla i shvatimo da nam jesenji kaput više ne treba (a koliko juče nosili smo i kapu i rukavice), onda dignemo glavu, kad tamo - sunce! Istina, njegovi zraci još uvek nisu topli, ali deluje nekako prolećno, ono zimsko ovako ne ume.

Da se ne varamo, nije Moskva isto što i Rusija.

Rusija je zbir mestašca bez imena i prezimena gde se greje na drva, pije votka, svira harmonika i preživljava duga zima. Moskva je država u državi, grad snova i iluzija, u neku ruku ruski Holivud. Za njim se čezne, u njega se dolazi u potrazi za uspehom i bogatstvom, do kojih samo neki retki srećnici uspeju da dođu.