Festival kinematografije balkanskih zemalja u Moskvi

Od 20. do 22. aprila u moskovskom bioskopu „Hudožestveni" održan je festival kinematografije balkanskih zemalja. Bez obzira na kratak termin organizatori su uspeli da moskovskoj publici predstave jedan opširan i raznovrstan program. Festival je otvorio „Sivi kamion crvene boje" režisera Srđana Koljevića. Drugi je dan bio u celosti posvećen retrospektivi „Crnog talasa", pravca u jugoslovenskoj kinematografiji kraja šezdesetih - početka sedamdesetih, koji je na Zapadu osvojio brojna priznanja, ali su njegovi stvaraoci u zemlji proterivani a njihovi filmovi često zabtranjivani. Pored toga, moskovskoj publici su prikazani kratkometražni i dokumentarni filmovi iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije, među čijim je autorima bilo dosta novih i zanimljivih režisera.
Kao što je to često slučaj u Rusiji, inicijativa organizacije ovog festivala nikla je iz interesovanja i ljubavi usmerenih ka Balkanu samo jednog čoveka, Alekseja Černišjova.

- Iskreno, ne sećam se kako sam se zainteresovao za Balkan. Moguće je da je do toga došlo zbog nekog fudbalskog tima za koji sam navijao kao dete - priča Aleksej, koji je glavni organizator festivala. - Kasnije su se moja interesovanja - prema kinematografiji i prema Balkanu - spojila u interesovanju prema balkanskom filmu.
Lako se moglo uočiti da je odlika skorašnjeg festivala u „Hudožestvenom" izuzetno pažljiv pristup sastavljanju programa. Prema Alekseju, ovoj trodnevnoj manifestaciji prethodile su pripreme koje su trajale skoro godinu dana.
- Dvaput sam išao s društvom u Srbiju, u Bosnu. Tamo smo ostvarili dosta kontakata, pregovarali smo. Upoznali smo se skoro sa svim režiserima i producentima koji su zastupljeni na festivalu. Imao sam sreće da porazgovaram s režiserom „Ranih radova" Želimirom Žilnikom. Sada, sa šezdeset i pet godina, još uvek je aktivan anarhista, snima dosta provokativne filmove.

Rezultat pažljivog rada organizatora je pravi mozaik sastavljen od filmova koji su različiti i u tematskom i u stilskom pogledu, jedan prikaz koji odslikava aktuelne pojave i tendencije u savremenoj balkanskoj kinematografiji. 
Dalo se uočiti da su jezgro festivalskog programa sačinili filmovi iz bivše Jugoslavije, koji su kod ruske publike najčešća asocijacija za balkansku kinematografiju (izgleda, pod uticajem Emira Kusturice).
- Stvar je u tome što sam dosad bio samo u Hrvatskoj, Bosni i Srbiji. Osim toga, sa Srbima je bilo lakše da se dogovori - objašnjava Aleksej. - Kad budem išao u Rumuniju, biće i rumunskih filmova.
Na žalost otkazana je projekcija grčkog filma „Lađica od papira" režisera Dafne Lambrinu, i to zbog čisto formalnog razloga - nije na vreme dobijena dozvola za projekciju.

Aleksej kaže da je za predstavnike ambasada koji su pomagali da se pridobiju dozvole jedan festival organizovan od strane ruskih ljubitelja balkanskog filma bio je lepo iznenađenje.  
- Posvetili smo se sastavljanju programa do te mere da smo potpunu zaboravili na ambasade, a osvestili smo se tek kad je došlo vreme da tražimo dozvole - priča glavni organizator. - U svim ambasadama ljudi su bili jako iznenađeni. Ambasadoru Bosne i Hercegovine se mnogo dopao poslednji film („Šta ja znam" Šejle Kamerić i Timura Makarevića), hteo je da dođe, ali je na žalost morao da putuje. Srbi su takođe zauzeti jer se trenutno menja diplomatska delegacija, tako da nisu ni oni mogli da dođu. Sledeći put svakako ćemo bliže sarađivati sa ambasadama.

Ove reči, sledeći put, svakako nisu slučajne. Aleksej i drugi členovi tima koji su učestvovali u pripremi projekcija planiraju da nastave svoje delatnosti na upoznavanju ruske publike sa kinematografijom balkanskih zemalja.
- Hteli bismo da prikažemo više filmova, uključujući i bugarske, i rumunske, i grčke. Po mogućnosti, da „osvojimo" veliku salu „Hudožestvenog", u principu, to nije teško. Uostalom, sledeći festival ne mora da bude u „Hudožestvenom", moguće je da ćese održati u „Iluzionu". Videćemo.

Planiramo i dalje da radimo u tom pravcu jer je to zanimljivo i za publiku i za nas same - kaže Aleksej. - Mislim da većina ljudi koji su došli u „Hudožestveni" u tom pogledu liči na mene - došli su prosto da se upoznaju s kulturom Srbije, Bosne i Hercegovine... To je dovoljno. Najbitnije je da filmovi budu kvalitetni u pogledu tehničkog izvođenja, a oni koje smo pokazali to jesu, to je nesumnjivo. Svi su filmovi bili učesnici festivala širom sveta. Mislim da je vredelo da ih pokažemo i Moskovljanima.
Nabolja je potvrda za aleksejeve reči činjenica da je bioskopska sala buila puna tokom festivalskih dana.